Nije zabilježeno da su Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, i ashabi sjedili, i onda se jedni drugima žalili. ‘Ovi nam rade ovo, oni onako, jeste li vidjeli, stanje je strašno, nema od nas ništa…’
Mali ljudi pričaju o drugim ljudima.
Priča o drugima je znak nemoći i slabosti.
A velikani nemaju za to vremena.
Oni se bave sobom, mijenjaju sebe, grade sebe.
Pričaju o Gospodaru ljudi, jedni druge na dobro podstiču.
Dogovaraju se o projektima, idejama, planovima.
Aktivan su faktor u društvu.
Jer znaju da će na Sudnjem danu biti pitani. I da tada padaju svi izgovori u vodu. “Šta uradiste sa sobom, svojim životom, mladošću, zdravljem?”
“U šta potrošiste godine i blagodati?”
Veliki ljudi žele da imaju spreman odgovor.
I čista obraza kažu, činio sam dobro.
Radi Tebe, Gospodaru.
Prenosi Mu’az ibn Džebel, radijallahu anhu, da je Poslanik, sallahu alejhi ve sellem, rekao:
“Neće se pokrenuti stopala Allahovog roba na Sudnjem danu sve dok ne bude pitan o četiri stvari:
o svom životu – u šta ga je utrošio
o svojoj mladosti – u čemu ju je proveo
o svom imetku – kako ga je stekao i u šta ga je potrošio
i o svom znanju – šta je po njemu radio.”
Hadis prenosi Taberani u El-Mu’adžem el-Kebir (20/60), a tekst hadisa je: “Neće se sastaviti stopala Allahovog roba … “, Šejh Albani smatra da je vjerodostojan, pogledaj Sahihut-tergib pod brojem 3593.
Nedim Botić
upoznajposlanika.ba
