Ljudima se dopada Džennet, ali ne i put koji vodi do njega.
Ljudima se dopadne da budu velikani, ali im se često ne dopadne put koji vodi do tog cilja.
Ljudima se dopadne da imaju neke stvari, da posjeduju materijalna bogastva, da steknu znanje, da imaju dobar brak i hajirli djecu.
Ali zapnu na putu koji vodi tamo.
Kad vide koliko truda, znoja, muke, nespavanja, odricanja treba da se bilo šta od toga ostvari, mnogi odustanu i dignu ruke.
Da bi se očistio kukolj od zlata. Da se odvoje oni kojima će se ostvariti snovi od onih koji su samo imali snove i riječi.
Ne budimo od onih koji samo sanjaju.
Zavrnimo ruke, i svakog dana makar mrvicu idimo ka cilju.
”Kada bi nastupio Sudnji dan, a u ruci nekog od vas bila sadnica, ako bude u mogućnosti da je zasadi, neka to učini.”
Veli Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem.
Kakav je samo ovo podsticaj na rad i trud!
Do zadnjeg časa životnog.
Ako ništa drugo, bit ćeš nagrađen za nijet.
A imaš i veliku šansu da vidiš kako se snovi pretvaraju u zbilju.
U Kur’anu, na više mjesta, Allah nas savjetuje, sjećajte se blagodati, budite zahvalni, o blagodatima pričajte, ne gubite nadu, ne brinite, ne tugujte, o sebi vodite brigu, radite i trudite se.
Nije nigdje u Kur’anu rečeno, kukajte, kritikujte, sekirajte se, vrijeđajte, plačite nad sobom, žalite se, mislite o onom što nemate, tugujte, galamite.
A to sve mi često radimo, i sasvim je normalno da se osjetimo loše.
Jer smo daleko od onoga što se od nas traži.
Ali eto i prilike da se popravimo. Kad se uhvatimo da počnemo po starom, da to prekinemo, podsjetimo se šta Gospodar kaže i uradimo tako. Kasnije će to postati navika i rutina, baš kao ono što smo prije radili.
Nedim Botić/Upoznajposlanika.ba
